Никако ми нису јасни Срби који на друштвене мреже постављају слике са летовања у Хрватској и уз то коментаришу… „Лијепа наша… Поново Ровињ…Најлепше плаво море Корчула… Опатија као некада…“

 

Аман бре људи?

 

Нисам сигуран да би сте тамо ишли и сликали се да су Вам сестри од тетке извадили бебу из утробе деведесетих… Или да су Вам стрица заклали и са његовом главом играли фудбал? Наравно да не… Али то се није десило Вама већ неком непознатом… Тамо неком комшији, избеглици, Србину… Ал какве везе то има са Вама?..

Па има… Итекако има…Ствар је у колективној патњи и страдању. Ако се ми сви зовемо Срби и сви се дичимо Српством и православљем онда смо ми сви једна заједница. Ако смо заједница онда смо и једна велика породица… А ако смо породица онда је његов стриц и мој стриц… Онда су његова страдања и моја страдања. Из тога произилази да ја мом брату, коме су стрица заклали, не машем пред носом сликом са Корчуле јер то њега боли… А да мене боли не бих волео да он маше том сликом мени испред носа. Пођите од себе самог… Не радите оно што не желите да други раде Вама и све ће бити у реду… Ране мога брата и мене боле…Очекујем да и моје ране боле мога брата… Тако нам је лакше и мање нас боли…

Мени нико није страдао у последњим ратовима… Можда и јесте а да ја не знам… Велика смо породица… Али без обзира, не идем тамо где ме не воле и где не воле мој народ. Верујте ми преко деведесет посто Израелаца никада ни туристички није ишло у Немачку… Много их боле ране њиховог народа.

Идем у Грчку… Тамо ме воле као свог брата… Тамо их моје ране боле… Тамо ме цене више од Енглеза, Немаца, шиптара и осталих… Тамо сам свој на своме и ништа ми не може покварити одмор који сам тешко зарадио и поштено заслужио.

Треба праштати… Можда сам и опростио али никада нећу заборавити.

Од дана када су земље из окружења, чланице некадашње СФРЈ, признале самозвану републику Косово моја нога није крочила у њих и нити ће док признање не повуку.

Многи ми кажу да сам затуцан, нетолерантан, уских схватања, усамљен у нади и да је то све решено и да морам да прихватим, нико не пита тебе, која си ти будала…

Е па НЕЋУ, НИСАМ и НЕДАМ!

Пријатељ мога непријатеља је и мој непријатељ… Никако ми не може бити пријатељ уколико учествује у криминалним радњама против мене.

Ето сви Ви који се слажете да грешим, ај да Вас вратим на прве редове текста… Како би било да сте рођени у Липљану, Ђаковици, Подујеву… и да су Вам шиптари побили породицу или само Вас истерали из својих кућа и протерали уз образложење ОВО ЈЕ САДА МОЈЕ!

Не мора ни тако… Радили сте цео живот и купили детету стан 30ак квадрата, да се нађе. Дете имало 15 година и Ви, да му скупите неку уштеђевину, издајете стан док не стаса и не оформи породицу… Ето њега већ двадесет и пета… Решио да се жени… Одете до станара и обавестите га да се исели кад он :

НЕЋУ, ОВО ЈЕ САД МОЈЕ!

Шта ћете?… Окренете се и одете… Јебига његово је…

Шта би? Није тај сценарио? Молим?

Потежете пиштољ… Убит, јебат, заклат??? Доводите екипу из деведесетих да га истера напоље? А ако сте фини потежете везе у полицији, суду, избацујете га у најкраћем року??? Онда Вам је крив и Ваш друг Влада (пријатељ Вашег непријатеља) који Вам је препоручио тог финог станара који добро плаћа и на време.

Дакле стан не може а Косово може? Шта, то као није исто?

Е моја браћо Срби припремите станове да их дате станарима… Ено пре неки дан, одборници општине Бујановац променише име Карађорђевог трга у Трг крвника Скендербега… Биће тога још ако будете окретали главу, сликали се по хрватском и црногорском приморју и ћутали погнуте главе…

Због једног детета на Чукур чесми Кнез Михаило подиже 15.000 јунака и заувек протера Турке из Србије…

Чукур чесме свуда по Србији… Камо сте јунаци???

Да којим случајем Мађари траже део Хрватске, свим срцем би стао иза Хрвата, Французи део Шпаније, свим срцем иза Шпанаца и увек иза сваког који брани нешто своје… Не зато што га волим или не, већ зато што не желим другима оно што не желим себи.

МИЛА МОЈА БРАЋО НЕ ЧИНИТЕ НИШТА ДРУГИМА ШТО НЕ ЖЕЛИТЕ СЕБИ!

Advertisements