Много ме бре нервира кукање нашег народа.
Размишљам како да почнем о овој теми и налетех на блог неког мученика који кука на сав глас!
Те тешко се живи… Па тешко је у „ова времена“ писати блог… Те мора и нешто и да се једе… Па ако би
могли неку донацију… Колико ко може… сто динара – сто динара… Знам ја да је тешко и да се не може… Ево динарски а ево и девизни рачун… јадан ја кукала ми мајка….
Ма немој!
Која бре „ова времена“?
Време је увек исто! Ко зна и уме – има, ко не зна – моли за милостињу!
Какав смо ми народ… главе нам наштеловане да је 100 евра велико а тек 500 !!!!! Бог да те види!
Нису бре то никакве паре! То је милостиња! То је за дневни трошак, џепарац за средњошколца!
Потребе једне четворочлане породице у Србији су између 2.800 и 3.200 евра!
Да, да… И сад Ви који читате ово, наравно, кажете – „Овај је луд!!! О чему он то пише!? Које бре 3000 евра?!“
Е, па нисам луд… То су паре потребне за иоле нормалан живот у Србији. У неким земљама света нису довољне ни за месечне рачуне али, овде јесу. Па чак се може испланирати и осреднји одмор два пута годишње.
Како зарадити „толике“ паре?
– Па врло просто!
Прва ствар коју морате схватити је та да имате САМО ЈЕДАН ЖИВОТ и да ово није генерална проба. Нема, кад дођу неке године које починју са петицом – Е сад знам… Да ми је ова памет била ја би другачије… Е рекоше ми лепо иди у Енглеску са твојом дипломом бићеш Бог… А ја не хтедох, имао сам тада ону девојку… ма она није хтела иначе би ја сада радио у BMW-у.
Друга ствар је та да је једини кривац за Ваш неуспех онај мрачни, одвратни тип кога гледате свако јутро…. Док перете зубе, под условом да их перете пред огледалом, ако их уопште перете!
Да, да… ВИ сте криви за свој неуспех ВИ и нико други. Ни мама, ни тата што нису оставили стан у Кнез Михаиловој да се издаје… Ни Милошевић и СПС… Ни нова ни стара Влада и министри… Све су то само изговори за лични неуспех. НИКО није крив само ВИ!
Највећа тајна успеха је то да смо сви рођени једнаки – са истим бројем руку и ногу и мање више истим распоредом органа. У супротном су то медицински поремећаји.
Најбитнији орган – ГЛАВА
Успех иде из главе и то је веома једноставно. Уколико себи поставите лимит да сте задовољни са платом од 500 евра, то ће Вам се и десити. Врло брзо ће те радити за 500 евра зато што сте то и желели. И онда сте у зони комфора… Шта ћу сад ако кренем на бољи посао а он пропадне или мора пуно да се ради да би донео много веће резулте од овог старог. Па док ја то разрадим… ма боље ми је ових 500 „сигурних“. И онда добијете отказ… и кад је морање онда може други посао? Фаснтастичан пример је то када се нађете у шуми пред рачвање пута. Лева и десна стаза… Шта сад? Кренете десно… кад тамо лед. Паднете и сломијете ногу. Болница … лечење… гипс… Прошло време, ране зацелиле опет на истом путу. Лево или десно? Ма ‘ајд опет десно! Бар знам да је лед а тамо лево не знам шта ме чека.
Српска логика:
– Боље познато лоше него непознато добро.
– Оно што нисам видео не признајем да постоји.
Е па људи морам да Вас разочарам… Рт Добре Наде и Ускршња острва стварно постоје иако их многи од Вас нису видели.
Не постоји посао који „иде лоше“. Постоје само послови који се раде на лош начин. Да би посао био успешан морате на самом почетку дефинисати неколко ствари:
– Шта желите од посла којим се бавите.
– Поставите себи циљ.
– Едукација
– Будите у фокусу.
– НЕМА ОДУСТАЈАЊА
Да би сте се бавили неким послом морате знати шта желите од истог:
Плаћање рачуна, добар ауто, велики стан, школовање деце…. Све је на Вама, требало би да имате жеље и снове.
Тачно и прецизно дефинишите циљеве у послу и животу. Направите себи концепт за следећих 10 година, подељен на по 5 година, па на године, месеце и на крају недеље. Пишите свако вече који су Вам циљеви за сутра, само тако се долази до крупних ствари.
Ниједан посао се не може радити без едукације. Е ту је наш највећи проблем. Едукацију вршимо по кафанама и кафићима. Окупи се друштво и паметује… Ма није ти то добро… нема ту пара… Ма знам ЈА бре, од моје тетке комшиница па њен зет има сестру, е њен дечко је радио тај посао и пропао. Немој да си луд да улазиш у то. Када дође време да се плати рачун у тој истој кафани или кафићу – сви преврћу џепове ! Немају ни 200 динџи у њима.
Ако желите да будете успешнији него што сте сад – учите од људи који су успешнији од Вас.
Па не може Вас научити како да зарадите више новца онај који зарађује мање од Вас. Да зна и уме зарађивао би више.
На жалост човек није машина па да као на старим фотоапаратима наштелује фокус и остане тако. Врло лако се поквари фокус. Рецимо да имате жељу да купите специфичан модел аутомобила. Е ту наступа Ваш прави „пријатељ“ па каже: “ Јеси ли ти луд, па то троши 17 литара!!??? А тек делови?!! А шта ћеш ако те неко удари?!? Замисли: крило, фар, хауба и браник – три сома гарантовано!!??!! Ма купи бре голфа двојку – цела лимарија 500 евра и још ако је дизел!!!!
Оде фокус… Прави пријатељ ће Вам увек дати подршку за достизање својих циљева јер Вас они чине срећним и задовољним. Замислите на колико „пријатељских“ наговарања да одустану су наилазили браћа Рајт при разговорима око авиона, Александар Грејем Бел за телефон, Едисон за камеру и сијалицу а тек ТЕСЛА…??
Шта би било да су одустали…? Па, ништа… Касније би се појавио неко ко не би одустао и имали би све то данас.
Да је баш све како Ви замишљате у Вашим главама – нико не би возио лексус, мерцедес, порше… Не би људи становали у становима од 120 квадрата… Не би имали куће са базенима… Не би путовали по свету…
ВЕЛИКА је заблуда да бити богат, самим тим и успешан није добро, да се иза тога крије неко ЗЛО.
„Паре кваре људе“ – Најглупља изрека коју су смислили сиромашни да би оправдали своју неспособност. Најгоре што ћете чути у српском народу је:
„Мамицу му ј#“%#м ала имаааа, ала се на фатирао, ма ђубре једно!“
Како човек да помогне ономе ко нема ако ни он нема? Нисте о томе размишљали? Највеће добротворне фондације основали су богати људи – па чиме би то урадили сиромашни.
Сви смо рођени једнаки и имамо једнаке шансе за УСПЕХ. Битно је колико то желимо и колико нам је успеха довољно. Некоме је успех да купи пиво и цимне га испред продавнице, а некоме да заради довољно да када 30% својих прихода да у добротворне сврхе то буде значајна помоћ ономе коме је дата.
УСПЕХ није недостижна тачка, није дестинација – успех је путовање. Отисните се од своје зоне комфора и крените путем успеха. Промените мисли које мислите и радње које радите јер су Вас оне довеле ту где сте сада, и…
НЕ КУКАЈТЕ БРЕ!
МЕЊАЈТЕ СЕ!
Vajar Beogradski's Blog 
24. марта 2010. at 20:56
Pokrenu se lavina izgovora i kuknjave. Nema mrdanja sa jedne tačke u drugu dok ne prihvatimo odgovornost za sebe i svoje odluke ( i misli ). Odličan tekst!
24. марта 2010. at 20:54
Pokrenu se lavina izgovora i kuknjave! Odličan tekst.
12. фебруара 2010. at 20:10
Ups…cvilku onih koji bi…
12. фебруара 2010. at 20:08
Da li si prepisivao ili nisi ne znam, ali dodje mi da ovo odstampam i podelim njanjavcima oko sebe. Ne mogu vise da podnesem cvilku koji bi da im sve padne s neba ili im deda i tata ostave. Uf!
6. новембра 2009. at 12:49
E, to!
6. новембра 2009. at 12:26
Od svega napisanog, bitna mi je ona poslednja rečenica:
„Ne kukajte , menjajte se“.
Sve si rekao, to je poruka onima koji su nezadovoljni svojim životom, ma kakav on bio…
6. новембра 2009. at 12:24
Pominjemo i problem kao takav generalno. Blagosloveni su oni koji od problema mogu da naprave priliku…;-)
6. новембра 2009. at 12:06
Баш тако!
За мене је успех када си срећан, испуњен миром.
Кад пред проблем излазиш са осмехом на лицу.
Сви када се каже успех помисле на новац.
Да! Али само у смислу да га имаш довољно, да новац као такав не буде проблем. Количину одређујемо сами…
УСПЕХ:
– ЗДРАВЉЕ
– СРЕЋА
– ПОРОДИЦА
– ПРИЈАТЕЉИ
– КАРИЈЕРА
ЈЕДНО БЕЗ ДРУГОГ НЕ МОГУ!
6. новембра 2009. at 11:47
Sve je u glavi, apsolutno se slažem.
Misao, reč, želja… Da nismo prošli to što jesmo, svako za sebe-ne bi danas bili baš ovakvi kakvi jesmo.
Možda smo uspešni,a da nismo ni svesni toga jer smo nezadovoljni i hoćemo još… I gde je granica, šta je prag koji ne možemo preći?
Možda smo neuspešni pa tražimo dobro opravdanje ili opšte prihvatljiv izgovor?
Šta znači uopšte biti uspešan ili neuspešan?
Koja su merila i adekvatni pokazatelji istog?
Ima mnogo onih koji dobro zaradjuju,ali su prazni, neispunjeni i nikako se ne osećaju uspešnima zato što su morali da žrtvuju baš najvredniji deo sebe za to ( šta god to bilo),a ima i takvih koji su srećni, zadovoljni, ispunjeni i sa minimalnim materijalnim…
Sve je relativno. I svako mora da nadje model za sebe.
Ali, svakako je jedno sigurno. Sve je u glavi. I još jedno-ni ovi prvi ni drugi nisu tražili izgovore- nego rešenja koja ih zadovoljavaju i sa kojima mogu da žive u skladu i sa mirom…
4. новембра 2009. at 23:12
Праве речи!
Хвала на подршци!
4. новембра 2009. at 23:06
No hard feelings,
nema nikakve frke; pa Bože moj, na šta bi to ličilo kad bi smo svi mislili isto. Slažem se 100% da čovek treba da uzme život u svoje ruke, ali, uvek postoji ali. Na neke stvari čovek ne može da utiče, nekad se jednostavno neđe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Šta ćeš, jbg, tako je. Mogao bih iz svog života da napišem milion primera, ali verujem da i svi ostali imaju svoje primere. (Moj omiljeni primer je film Pijanista od Polanskog). Blogujmo, obogatimo naše živote tuđim iskustvima, a saveti… pa toga barem ima na sve strane koliko hoćeš.
Živ bio i čekam tvoj sledeći blog, a niko od nas nije profesionalni pisac pa iako si napisao ono što nisi mislio, tu smo da razmenimo komentare i da se razumemo.
4. новембра 2009. at 20:45
Вероватно сам лоше написао текст па ме људи не разумеју.
Отац Тадеј у књизи „Какве су ти мисли такав ти је живот“ има апсолутно исту доктрину као Кијосаки али, можда, објашњено нама разумљивијим језиком.
Далеко од тога да је неко „Бљак“ ако је задовољан са 500 евра нити је он неспособан. Ни ја нисам баш млад. Четрдесета ми се смеје. Делим људе на поштене и непоштене, добре и зле а не по величини зараде. Поштујем сваког без обзира на то шта и колики му је циљ – битно је да га има.
Поента мог текста је, бар сам хтео да то буде поента, да људи не кукају што имају 500 евра ако су тиме незадовољни, већ да промене нешто у животу. „Бљак“ су ми они који кукају над својим незадовољством, оптужују све око себе за своју ситуацију и траже да им неко помогне или да им нешто падне са неба.
Хоћеш 1.000 – Фокусирај се да их направиш!
Задовољан си оним што имаш – УЖИВАЈ!
Хвала на коментару.
Велики поздрав!
4. новембра 2009. at 20:17
Tipa kojeg pominješ i koji traži milostinju (blogostinju) sam nažalost upoznao i brzo shvatio da je teško iskompleksirana ličnost koja u svemu vidi teoriju zavere.
Što se tiče tvog pisanja, stvarno liči na knjigu Roberta kijosakija, koji se nafatirao i onda nam prodaje visokoumne savete. Dobro, uspeo si, imaš znanje da uspeš, imaš petlju itd… ali ipak više volim kad pročitam šta nam kaže prota Metija Nenadović o promenjivosti u životu.
Imam puno godina, mnogo sam proživeo i sutra kad bih crko ostalo bi nešto iza mene tako da mi nije ni žao. Ne dopada mi se 80% onoga što si napisao, ali mi se zato dopada to što te nije mrzelo da sve to pišeš i podeliš sa nama. Piši brate, a moja je stvar da li mi se dopada ili ne. Nemoj samo da mo govoriš da sam ja „bljak“ jer sam zadovoljan sa 500 evra ili ne umem da od Fiće napravim BMW.
Samo mi je nešto palo na pamet onaj film sa Den Ejkordom, Edi Marfijem i Džejmi Li Kertis gde dva bogataša za 1$ od prosjaka naprave japija a od japija naprave prosjaka. Nije čovek ostrvo i sam u vasioni, mnogo je uticaja drugih ljudi i zato nikad ne reci da kad bih se ponovo rodio, opet bih isto tako uradio i isto prošao.
Ne vređaj se druže, ali moj život je malo drugačiji i tvoji saveti su neprimenjivi na njega.
30. октобра 2009. at 23:44
Драга Махлат,
Не, не, не, не, никако нисам симпатизер ове власти и јако ми је жао ако се таква слика створила. Ја чак ни не видим политичку опцију у овој земљи која би могла да је води како треба. Највеће шансе дајем Напредњацима али сетите се какав Министар информисања је био Вучић…?
Што се фабрика тиче, Те наше фабрике су, до појаве ове накарадне власти, пословале са увећањем профита од преко 300% годишље и жене радника и раднице су се сваког петка купале у магарећем млеку да им не пропадне пх вредност коже и да им се очува аристократски тен.
ТРТ!
Губиташи! Застава је производила аутомобиле за подсмех. ЕИ Ниш, Обод, Крушик? Које су то фабрике код нас сјајно радиле и ти радници су одједном у чуду? Одавно је њима лоше – што због лошег руководства што због нерадничког менталитета. Али ту је била зона комфора – „Не могу они толико мало да ме плате колико могу мало да радим“. Дошло време да нема плате. Сад ћу да легнем и да кукам!
Добро ако ја нисам у праву да свако као јединка мора да води рачуна о свом животу и да не чека да му држава нити било ко да решење – Кажите ми Ви које је то решење за те раднике? Ајде просветлите ме! И не само мене него све који ово читају.
Подвукао сам да сам прочитао неколико постова и да сам стекао можда погрешан утисак о Вама.
Контрадикторни сте у овом коментару. Кажете, у једном делу, да се слажете да окружење није битно и да је све ствар воље, а на крају констатујете да је немогуће снагом воље променити материјални статус.
Ако се некоме не свиђа тренутни материјални статус и хоће да га промени не може да седи и да очекује да се то само од себе промени. Прво мора да РАЗМИШЉА о томе како да промени исти. Ако је за неки посао плаћен 40.000 динара не може да кука да му се повећа плата на 200.000 динара, поготово ако тај посао вреди 40.000. Ако жели да буде плаћен 200.000 динара мора да пронађе посао који доноси ту зараду. Када процени који му посао толики новац доноси онда мора да научи како да га ради и да сагледа шта му је све потребно. Е за то треба много ВОЉЕ. Лакше је седети и кукати и тражити кривце.
Свака част Вашем супругу! Камо среће да је већина у Србији таква. Искрено се надам да је знање стечено дугогодишњим школовањем применио за добробит себе и своје породице те му за то искрено честитам.
Ако сте било који део мог текста или одговора схватили као увреду или омаловажавање, молим вас извините, никако нисам имао ту намеру. Када сам написао да се обраћам Вама, нисам мислио на Вас директно већ на све људе који не верују да успех полази из главе и из нас самих.
Велики поздрав!
30. октобра 2009. at 23:00
Добродошла Маги!
Никако не би ваљало да се сви слажемо и имамо колективно мишљење.
Нисам свима одговорио, нисам имао времена.
Ево вечерас ћу…
Бити доктор наука је веома уско везано са материјалном страном.
Бити доктор наука је стварање каријере… Усавршавање у материји доноси пословне успехе, пословни успех доноси награде, материјалне и емотивне.
Све што радимо у животу радимо да би себи и својој породици учинили живот лепшим. Највећи део лепог живота произилази из материјалног задовољства. Најлепши део живота је време проведено са децом и особама које волите. Да би сте имали то време морате га купити. Морате имати довољно новца да не морате радити 10 часова дневно јер ту онда нема квалитетног времена са децом и особама које волите.
Моја супруга као професор универзитета заради као таксиста који седи 12 сати у својим колима и воза људе по Београду, а ради на факултету 2 дана у недељи по пар сати.(Да не помињемо колико би зарађивала да је у било којој развијеној земљи). Купила је време пословним успехом да би га проводила са нашом децом. Она је то учинила тако што се 21 годину школовала. Награда следи.
Ја као вајар зарадим као 8 таксиста радећи ефективно 10 дана у месецу и то када ја то хоћу.
Можемо наивно судити да није све у новцу… Није! Није само када је реч о љубави…Била она према брачном другу или према деци, родитељима, пријатељима…
Не дај Боже да Вам се дете разболи у току ноћи(све ружно се по Марфију дешава ноћу). Температура 40. У дежурној установи ред… 20 њих испред Вас… Дете се тресе… вичете на шалтерске службенике… Проводите целу ноћ у ходнику.
У приватној клиници за пар хиљада динара – први сте на реду и дете прегледа најбољи стручњак у потребној области јер је плаћен да дође пре Вас и дете има најбољу могућу негу.
Новац је АЛАТ. Ко га другачије види има проблем.
Моја супруга је поменута у једном од одговора јер људи не верују да је довољно да нешто искрено желиш и да ћеш то остварити без обзира на услове око тебе.
Велики поздрав.
30. октобра 2009. at 19:09
apsolutno se slazem sa poslednje dve recenice: ne kukaj, menjaj se!
procitala sam i komentare i tvoje odgovore, pa bas mi je zanimljivo da, posle nekoliko godina blogovanja ponovo procitam tekst oko koga se ljudi nece slagati, a nece ni lupetati gluposti samo da bi bili zanimljivi.
uspeh je diskutabilna kategorija. to sto je tebi uspeh, ne mora biti i meni. tvoja supruga je doktor nauka, ne razumem u kakvoj je to vezi sa tekstom. tekst je prilicno fokusiran na materijalno pitanje. kakogod, slazem se da je kukanje i jadikovanje pogresan izbor.
28. октобра 2009. at 20:32
Postovani gospodine, posto odjednom predjosmo na Vi, ja malo zbunjena ali nema veze.
Objasniću Vam samo jednu stvar, nema potrebe posle toga da komentarišem sve ostalo što ste napisali pokušavajući da mi obrazložite svoj post i stav.
Rečenica koju ste istrgli iz mog pisanja se odnosi na moj stav prema okruženju, apatiji koja vlada, tome da svi kukaju a da svi čekaju da za njih uradi nešto drugo i odnosi se na dnevno političku situaciju, uglavnom.
Iz Vašeg komentara mogu da zaključim da Vi smatrate da je vlast ove zemlje ako ne savršena a ono sasvim zadovoljavajuća sa čim se ja nikako ne slažem jer mi ne možete reči da su fabrike ove zemlje prodali radnici. To je uradila vlast.
Da ste bar malo obratili pažnju na ono što pišem zaključili biste da ja nikako ne verujem u teoriju zavere i da uglavnom optužujem sve one koji tako misle.
No, da ne dužim. Ja sam svojim životom u ovom sveopštem ludilu sasvim zadovoljna i emotivno i finansijski i poslom kojim se bavim. Ništa mi ne nedostaje ali to ne znači da ne vidim da se u ovoj zemlji ne živi kao u bajci i da ne treba da se bunim protiv takvih stvari samo zato što mene ne dotiču. Bunim se na sav glas i na sva usta protiv onoga što se radi zato što je sve manje mogućnosti. Kad god napišem da sam namrštena a to pišem vrlo često to se odnosi na pojave oko mene, kad pišem o svom životu a i to vrlo često radim to su vrlo veseli tekstovi, lako je proveriti.
Kada sam rekla “blogovanje na srpski“ način uopšte nisam mislila na Vaše blogovanje konkretno već na to da je ovde, u srpskoj blogosferi jako pristuna pojava da neko nešto napiše a onda se svi koji se potpišu ispod slože sa napisanim. Onda propratite jednu osobu i vidite da se slaže sa svakim mišljenjem čak i kada su ona sasvim suprotna.
I ne, nikada nisam mislila da sredina i okruženje mogu uticati na bilo čiji uspeh, sve je stvar volje ali, molim Vas, u ovoj situaciji, u ovoj zemlji sa ovoliko praznih obećanja i laži… Hoćete da kažete da nismo ovde zbog pogrešno vodjene politike, alavosti i bahatosti?
I na kraju, zar nije malo zlo sa Vaše strane to što ste mi napisali da ste se obratili baš meni.
Glupo. Vi o meni ne znate ništa a dozvolili ste sebi da me svrstate medju ptice kukavice. Nemate pojma ni ko sam, ni šta sam, ni šta radim, šta imam a šta nemam. Iščupali ste jednu moju rečenicu. To se ne radi tako nego se linkuje ceo post da i drugima date mogućnost da donesu svoje zaključke a ne da im ga Vi namećete.
Nisko, svojstveno ovom mentalitetu. Ja ću sad morati da se sekiram što ste svoj odgovor meni sveli na tračarenje. A u stvari mi niste odgovorili kako će neko snagom volje umesto plate od 40 000 dinra imati platu od 200 000, uopšte mi niste obrazložili ništa sem što ste mi izložili situaciju svoje supruge.
Usput, moj suprug je završio dva fakulteta ako je to bitno za opšte stanje u Srbiji.
27. октобра 2009. at 01:05
И ја теби! Па да ти се опет окрене – немала па имала!
26. октобра 2009. at 23:55
E, pa možda se tebi posrećilo i daj bože da bude tako uvek! Ja sam odrastala u vreme kada se imalo i to dosta. Pa je onda došlo vreme „namenja“, pa se „potrošilo“ ono sto se imalo a slabo je dolazilo, i sve slabije i snašlo me „DA BOG DA IMAO PA NEMAO“ i sta još da ti kažem, kad sve znaš! Bilo bi jako lepo da sam sa 35 godina staža, sto u državnoj, sto u privatnoj firmi, ostvarila pristojnu penziju, kao što su mi pristojno otimali svakog meseca! I opet moram da kažem, država kroji kapu kako njoj odgovara. Da je ostao zakon „10 najboljih“ godina za penziju, bilo bi dobro, ovako sve godine u prosek, pa se slikaj! Moraću da radim dok mogu da se vučem, da bih preživela. Budi mi i dalje srećan i uspešan, od srca ti želim! 🙂
26. октобра 2009. at 22:09
Хвала на лепим жељама и добродошла!
Морам ти рећи да немам ни дана стажа а радим већ 25 година. Не ослањам се на државну пензију. Ако себи не створим до педесете године не треба ми ни државна пензија.
Не знам, можда ја нисам нормалан а други јесу. Све што замислим – остварим.
Мени је овако лепо и срећан сам!
26. октобра 2009. at 19:26
Pa ti si i filozof? A ja mislila „SAMO“ vajar!
😀 Ima dosta istine u tvom postu, ali mnoge kočnice postoje ka uspehu! Što god da zamisliš, da počnes sa nekim poslom, da unaprediš onaj kojim se baviš TREBA TI LOVA! LOVA je početak svake priče u zivotu! E, tu je glavni i najveći problem! Zato narod kuka!
Pogledaj lokale po gradu (ja sam u Novom Sadu u prodavnici koja prodaje zlato od 1972. godine)! Svaka dva meseca menjaju se vlasnici i namene. Ljudi ŽELE da rade, ali love nema. Nema ko da kupuje robu. Da ti ne pričam o zlatu. Uglavnom svi nude da prodaju, da bi platili račune, lekara ili lek. E, zato narod kuka! Kada je bilo love, u tamo nekim srećnim vremenima, retko je ko kukao, bar se ja ne sećam! Tvoja namera je bila ok u nekim segmentima teksta, ali da je narod kriv što je toliko puta zaje*an, to nikako ne priznajem! Nama stalno otimaju, pa znaš to i ti, i ti plaćaš porez, socijalno i zdravstveno. Pa, na kraju radnog veka dobiješ penziju od 14 hiljada. Aha, pa da, TI SI KRIV ZA TO, ZAR NE?
No, srećan ti početak blogovanja! 🙂
26. октобра 2009. at 10:46
Поштована Махлат,
Добродошла на мој блог!
Јесте ја блогујем на српски начин а Ви на јебемлиганезнамкакав начин.
Не би се баш рекло.
Прочитао сам неколико Ваших постова, и подвлачим неколико, чак ми се и допадају. Имате врцав хумор са лепом дозом сарказнма. Из тог скромног искуства извлачим закључак да сте ви једна јако незадовољна и несрећна, можда не несрећна, али јако љута жена. Цитирам Ваш последњи пост:
„Živim namrštena. Ličim na baksuza. Da me čovek pogleda i odma’ da odustane.“
Оваквим ставом никада нећете бити срећни нити доћи до испуњења неких Ваших жеља и снова, ако их уопште имате. Чак Вам могу рећи да сте класичан пример особе која оптужује све око себе за своје незадовољство осим једног, јединог и правог кривца. То и није толико битно јер када останете сами са собом, знате да није нико крив већ Ви сами.
Чини ми се да Ви помало живите у бајци… Српски народ у већини сачињавају лењивци и нерадници. Ако то не видите, мени је стварно жао. Најгоре је то што ми то сви видимо али не признајемо. Или нас је срамота да признамо.
Ма не, крива је власт !!! Па како то бре већ цео век крива власт?
Па лепо – ИЗ НАРОДА ЈЕ! Какав народ – таква власт.
Нису нам министри из Турске нити Бугарске или Шпаније него НАШИ.
Или можда мислите да је по среди нека теорија завере против Српског народа?
Слажем се са Вама да оно о чему сам ја писао нема никакве везе са реалним стањем у Србији. Камо среће да се сви служимо тим принципима, много би нам лепше било.
Да ли Ви стварно мислите да људи постају доктори наука а да то стварно не желе?
Да ли Ви стварно мислите да неки од нас постају неурохирурзи признати у целом свету а да то јако нису желели?
Да ли Ви стварно мислите да окружење и средина утичу на успех?
Моја супруга потиче из једне јако поштене породице из источне Србије. Када је била беба њени родитељи су спавали на смену да је неби угризао неки пацов. Нису имали за боље.
Данас је она са 35 година доктор наука и угледни професор Београдског Универзитета.
Носила је туђу гардеробу и за време студија не ретко није имала шта за оброк сем кромпира на разне начине.
ТО ЈОЈ НИЈЕ СМЕТАЛО ДА ИМА СВОЈ ЦИЉ И ДА ОСТВАРИ СВОЈЕ СНОВЕ!
Што се тиче радника о којима Ви пишете… Шта да Вам кажем… Свако кроји своју судбину… Најбоље је да легну на земљу и кукају да им држава удели милостињу.
На крају… Обратио сам се овим текстом баш Вама којима смета и који се пробудите из сна оптуживања других за своје неуспехе. Онда се наљутите тој истини и опет су Вам други криви.
Велики поздрав!
26. октобра 2009. at 02:52
Ovo je cist primer blogovanja na srpski nacin – ti si kao otkrio toplu vodu a vecina ti na tome cestita.
Prosto sam sokirana, vise komentarima nego onim sto si napisao. Pola napisanog sa drugom polovinom nema nikakve veze. Sve lici na jednu od onih knjiga za neuspesne – Kako osvojiti svoju zvezdu vodilju i slicno.
MAjke ti, o cemu govoris? O tome da neko ima platu od 500 eura jer ne zna da moze vise? O tome da moze vise ako iskreno pozeli?
“Како зарадити „толике“ паре?
– Па врло просто!
Прва ствар коју морате схватити је та да имате САМО ЈЕДАН ЖИВОТ и да ово није генерална проба. Нема, кад дођу неке године које починју са петицом – Е сад знам… Да ми је ова памет била ја би другачије… Е рекоше ми лепо иди у Енглеску са твојом дипломом бићеш Бог… А ја не хтедох, имао сам тада ону девојку… ма она није хтела иначе би ја сада радио у BMW-у.
Друга ствар је та да је једини кривац за Ваш неуспех онај мрачни, одвратни тип кога гледате свако јутро…. Док перете зубе, под условом да их перете пред огледалом, ако их уопште перете!
Да, да… ВИ сте криви за свој неуспех ВИ и нико други. Ни мама, ни тата што нису оставили стан у Кнез Михаиловој да се издаје… Ни Милошевић и СПС… Ни нова ни стара Влада и министри… Све су то само изговори за лични неуспех. НИКО није крив само ВИ!“
Pomesao si babe i zabe, rekla bih. Ovako mozes sa se obratis nekom drugom narodu u nekoj drugoj zemlji, lenjivcima i neradnicima. Ovo sto si napisao nema nikakve veze sa realnims tanjem u Srbiji.
Il’ sam ja glupa. Mislim, kakav savet imas za sve one radnike privatizovanih fabrika koji ne rade, koji su prodati sa fabrikama, ne primaju plate godinama… Sta? Da se zaposle na nekom drugom mestu i primene ove savet od Sta zele do NEMA ODUSTAJANJA?
Ovo sto si napisao iseckano na delove ima nekog smisla, objedinjeno je potpuno besmisleno.
Kome si se ti, u stvari obratio ovim pisanjem?
25. октобра 2009. at 18:47
Хвала! Жив био!
Чекај, нов сам у блоговању… учим… пробаћу сам па ако не иде – платићу!
и…
Добродошао!
25. октобра 2009. at 18:40
E pa prijatelju, ovo što si napisao ocenjujem najvišom ocenom. Samo, nađi bre nekog da ti sredi izgled ovog bloga.
24. октобра 2009. at 21:41
Eh, bilo bi lepo da su svi tako pametni i da svi „znaju“ da razmišljaju…
Ali malo je onih koji taj luksuz sebi dozvoljavaju…
Iskreno, mrzim kad ljudi kukaju i stalno nešto traže, od rodjaka, države, porodice…
24. октобра 2009. at 16:58
Добродошла!
Хвала на хвали.
Твој текст није мање добар, само си зачачкала суштину целе филозофије среће и успеха.
Има ту да се пише и пише…
Ништа без осмеха!
24. октобра 2009. at 14:58
Tekst je odlican. Dopao mi se i zbog toga sto sam ja nesto slicno objavila juce… :D,( nije ovako dobro napisano … )
Za promene nikad nije kasno.
Poz
23. октобра 2009. at 23:08
НЕ ОДУСТАЈАТИ!
Не пушим већ десет и по година… а пушио сам три кутије на дан.
Добродошао!
23. октобра 2009. at 22:34
nije brate cilj,
nije ni odluka
ja sam, brat bratu prestajao da pušim jedno 15tak puta
izdržati, ne pokleknuti, e to je nešto, zacrtaš, kreneš i …?
TRT
nema bato trt, GURATI, GURATI, i kad misliš da ne ide, guraj još malo, slušajte Ziglara, čovjek je car, priča sa pumpom me svaki put oduševi
22. октобра 2009. at 20:45
Тако је куме, све је у позитивном мишљењу и јаким жељама!
Нил Армстронг никад не би летео на Месец да није као дечак то јако желео и сањао о томе!
22. октобра 2009. at 19:20
Zanimljivo… a i tacno ako se shvati pozitivno, vrlo pozitivno… sve je u glavi…
21. октобра 2009. at 18:55
Свако има право на мишљење.
Мишљење нас и доводи ту где смо!
Добродошли на блог и хвала на коментару.
21. октобра 2009. at 17:40
Са текстом се ниамло не слажем, а и промашио је поенту.
Једино што је адекватно ѕа овај назив су први пасуси, где се јако добро потрефила суштина и критика људи који траже милостињу ѕа блог,
и последњих пар редака. Да је аутор блога у овом чланку написао само последње две реченице, то би била поента и све што треба да се каже.
Иначе најважнији органи за успех су гвала и везе (родбинске, пословне, пријатељске). Можеш да друго ништа немаш, ни руке, ни ноге, ни срце, али када имаш те две ствари, на коњу си.
Ајд, све најбоље, и нека буде још оваквих ћириличних чланака.
21. октобра 2009. at 16:20
Може, Зелена, може!
Није велика ствар, пробај! Напредак је видљив за кратко време.
Успех је ствар одлуке!
21. октобра 2009. at 15:34
Ovo da bude mantra? 🙂
Odlicno napisano, ‘samo’ treba primeniti, ko uspe, skidam mu kapu.
21. октобра 2009. at 15:13
Хвала друже, није то преписивање. То је усвајање и примена принципа које научиш и прочиташ у разним књигама. Нисам ја патентирао систем успеха, пише се о томе деценијама.
Ја само то примењујем
Велики поздрав
21. октобра 2009. at 15:00
Čestitam prijatelju,
Jako dobro sročeno. Mislim da si malo prepisivao od nekih autora, ali tekst je za čistu peticu.
Veliki pozdrav.