септембар 2009


Недеља… Крстовдан…

На данашњи дан цар Константин победи римског цара Максенција који чинише многа зла гонећи и мучећи хришћане Рима. У ту част подиже Часни Крст у Риму на коме написа  „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма“. Потом изради још три крста у знак победе у Риму, Византији и над Скитима на Дунаву и написа на њима „ИС ХС НИКА“ – Исус Христ побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек кроза све векове.

Амин.

Већ пар дана се каним да напишем овај текст… обуздавам бес и ружне речи.

„Славна“ београдска сликарка Биљана Цинцаревић се 21. текућег месеца усудила да у Дому Омладине отвори накарадну и богохулну изложбу фотографија и инсталације под називом „Господе помилуј“.

Прво морам да изнесем неко своје мишљење о њој.

Лезбејке 1Ма није бре свако ко три пута буде сликан на Пинку и уз то каже да је сликар – стварно сликар. Ова наша „еминентна“ уметница позната је ширем аудиторијуму по сликању разних шарених слика, сликаних бојом тек истиснутом из тубе, ни мало замешаном. Мотиви су препознатљиви јер користи модерну технику – ИНТЕРНЕТ.Лезбејке 2

Скида фотографије,  са углавном лезбејским садржајем, са интернета и прецртава их.  Силно би Биља желела да слика као Тери Роџерс али је она много светлосних година иза њега и никад неће бити ни близу. Одакле јој толика настраност и изопаченост?  Предраг Ајздековић – први геј Србије јој је најбољи пријатељ.

Нека… и тога треба човек да се сети. Ма у ово време када и фото-шоп фотографија представља уметност, ово њено је и више. Некад и погреши у копирању, а из грешке се рађа уметност.

Али…

Све што је лоше кратко траје те је престало интересовање за њу. Заборавио и Пинк на њу па је, схвативши да на порно сајтовима нема довољно инспирације и да се позе понављају, а и њене слике нису ништа ново, прибегла старом добром начину за повратак на сцену – СКАНДАЛ! Дакле, схватила је да јој је квалитет сликања остао на нивоу пубертетлије па купила фото апарат.

Сачинила је изложбу фотографија, притом је ужасно лош фотограф, на тему корупције, блуда и Отварање изложбе неморала свештенства у Србији.

Погледавши изложбу схватио сам да је „драга нам уметница“ вероватно пала са мердевина док је качила завесе по кући. Фотографије представљају свештеника у разним блудним, изопаченим, облапорним и богохулним сценама.

Одакле јој право???

Да није можда доживела од неког свештеника у цркви да је злоставља или јој је неко од њих можда нешто отео. Да није можда срела неког свештеника ноћу по клубовима да се неморално понаша, пијанчи…

А њу смо, верујте, сретали и голу и пијану и свакакву… Ни то јој није помогло да је људи примете па неће ни ово. Хвала Богу те је изложба трајала три дана.

Дуго времена су очеви данашњих званичника уринирали у црквама, јахали свештенике, бранили Ускрс… што о томе није правила инсталацију.

Не тврдим ја да су сви свештеници Свеци… нису сви ни поштени… не поштују сви каноне… али…

Не може се о вери судити по знатној мањини. Не може се извргавати руглу и неморалу Света Гора, Острог, Студеница, Манасија, Свети Сава, Свети великомученик Цар Лазар…

Ма ко јој је бре то дозволио?

Ко је тај који је подржао?

Замера се свештенику када вози добар ауто, када иде на море, када има… Па хвала Богу да има, па ко има може и другоме да да. На крају дато му је да има , није отео никоме, имају и они децу и то по троје четворо и петоро. Има многих који су отели и крвљу стекли па им слике нису освануле у Дому Омладине.

На жалост у овој и оваквој држави свака лујка може себе звати уметником и сваки припадник треш културе као што је Биљана може направити изложбу какву хоће.

Мислим да би Министарство културе морало да оформи посебну комисију која би прописала минимум норматива за јавне наступе, иначе, следећа инсталација ће носити назив „Из дневника једног педофила“. Уметници попут ње би требало бити избачени из свих удружења и оградити се од истих.

Не судим никоме па нећу ни њој… Бог ће јој судити… Нећу поставити овде фотографије са те изложбе јер би јој и то била својеврсна реклама. На крају, ова изложба више говори о њој као особи него о теми коју је изабрала…

Опрости јој Боже, не зна шта чини…

Спаси Господе људе Твоје и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и Твоје сохрањаја крестом Твојим житељство.

Пробудих се ја јутрос око 6 сати, као и свакога јутра. Волим рано да устајем из само једног разлога … да Свитање Саборна црквавидим свитање! Рачунам, године у којима сам и просечан људски век … Остало ми мање од 30 година, пута 365 дана – око 10.000 свитања. Мало! Не ваља човек да их пропушта кад их је толико мало…

У дворишту, које је на рубу шуме, имам орах који је скоро два пута више свитања одгледао него ја. Сваког јутра се дружимо уз кафу. Потом се спуштам до атељеа и мало радим, мало трошим речи са комшијама и пријатељима који, кад год немају кога да зановетају дођу код мене. А то је сваки дан …

Јутрос ме у сандучету сачекала гомила рачуна – телефон један, телефон други, телефон мобилни, кабловска једна, кабловска друга, струја једна, струја друга.

Телефони фиксни – ништа страшно… стаје у стотку. Две струје – стају у другу стотку. Две кабловске са интернетом – у пола стотке. МОБИЛНИ – УФФФ! Роминг од летос из Грчке… Све укупно много стотки.

Укључим рачунар и отворим листу дужника… Један, други, трећи, пети, седми…. много хиљадарки! Е Бога ми овог месеца плаћају дужници! Кренем да позивам…

Нећете веровати… Какви су све изговори пали: „Стриц ми у болници – Скупи лекари, корупција.“ , „Е баш сам мислио на тебе, свратићу да пијемо кафу. Паре?…Јао па сад сам сину, баш јуче, дао све што имам, да купи кола, ма биће за десетак дана.“, „Еј ти си!!!…. Не чујем…. ма јбмт… телефон… крррр шшшшшш …. з.в.м т. Ка.ни.еее!“, „ Оооо пријатељу!!! Шта радиш? Парице? Ма нема фрке, него сад сам код кума у Врњачкој Бањи….. Да дођеш??? Па… може него ми ћемо на Гоч после… А кад би дошао??? Бојим се мимоићи ћемо се… ма сачекај да се вратим није ти о главу.“svitanje

Видим да ћу потрошити више пара на телефон него што ћу наплатити и кренем да шаљем поруке. На прве три, одговора ни у сну. Знао сам да ће ми ова работа покварити дан и још горе, бићу нервозан следећа три дана. Бацим око последљи пут на списак и угледах име мог друга Славка! Поред његовог имена број 700. Сетих се пре неких 5 година умро му, нек му је лака земља, отац. Дође код мене и ја помогох човеку, даде му 1.200 да обави то како доликује. „Кад да вратим?“ упита, рекох „ Кад те прође мука, сам види како ти долази па одлучи.“.

Не могу да лажем, појавио се Славко после две године и донео 500.. Мало сам га зивкао, два три пут. Рече Славко да се не секирам за месец дана биће остало.

Не чу’ смо се отад.

Напишем ја поруку: „Здраво Славко! Мислим да је твој однос према мени превазишао толеранцију пријатељства. Молим те да ми се јавиш да решимо дуг који имаш према мени. Поздрав.“

Не прође дуго звони ми телефон – Здраво! Славко је овде! – Здраво друже… – На шта ти бре личи ова безобразна порука? И зашто бре? Чему овако безобразно ти мени? А?

Верујте занемео сам … Не знам шта да кажем…- Славко…, Па зар није мало безобразно од тебе да те нема три године…? Ја само тражим своје паре… – Ма какве бре паре? Уосталом тражио сам те два пута, ниси био у атељеу. Ма бре не дугујем ти ја ништа, не можеш ти тако безобразно са мном! – Клик!

Одем до банке, подигнем паре, платим рачуне… Па седнем и мислим…

Зора у БеоградуПоквари ми свитање… Дал’ помагати људима?…

И шта сад…? Нису паре битне… Зарадиће се, ал жао ми њега – изгубио је друга.

Па није друг седам стотки… Друг је више… Да ли сад због Славка не дати кад је неко у муци?

А што да страда неки добар због лошег Славка?

Ма има још 9.999 свитања, ко га шљиви….

Најзад, после толико времена, тачније 6 година…

Катарина Ивановић „Велика“ изложба “Сто година српске уметности” Народног музеја у Београду свечано је отворена 7. септембра у Галерији САНУ у Београду. Обухваћен је период од 1850. до 1950. године, а више од 50 српских уметника са изабраних 130 ремек-дела представљају пресек и динамику стилски најразноврснијег периода у развоју сликарства у Србији. Изложба ће бити отворена до 18. октобра.

Због реновирања Народног музеја у Београду, који никада неће бити завршен јер у Србији нема пара за културу, омладина није имала прилику а стари познаваоци нисуПетар Лубарда могли да се подсете дела великана српске уметности из иначе сталне поставке: Катарине Ивановић, Константина Данила, Ђуре Јакшића, Ђорђа Крстића, Стеве Тодоровића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Надежде Петровић, Ивана Радовића, Јована Бијелића, Петра Добровића, Пеђе Милосављевића, Саве Шумановића, Михаила С. Петрова, Милана Коњовића, Петра Лубарде, Љубице Сокић, Мила Милуновића…

Организатор се потрудио да приреди прилично честе групне обиласке поставке уз водича-кустоса.

Изложба је веома добро пропраћена у Букурешту где је гостовала пре Београда, са разликом што је у Букурешту било изложено 150 дела, а у Београду простор није адекватан, нема се пара за већи.

Све у свему изложба није лоша сем што су Јован Бијелић, Петар Добровић, Пеђа Милосављевић, СаваМилан Коњовић Шумановић, Михаило С. Петров, Милан Коњовић, Петар Лубарда и многи други окачени на мрежасту арматуру као да висе на огради неког градилишта. На крају крајева, градилишта су део свакодневнице па му то дође као симбиоза урбаног и историје наше уметности. Подаци о делима са арматуре су уредно отштампани на Сава ШумановићА4 формату са редним бројем  и залепљени на оближњи зид тако да посматрач мора да памти број слике коју је видео па да прође до зида, погледа име и назив, врати се по други број… и тако редом. А чак нису ни редом поређане тако да ти преседне уживање у сликама.

Организатори изложбе понели су се према овим „безначајним“ именима нашег сликарства као према заборављеним кишобранима и шеширима депоа „Бироа за изгубљено – нађено“, те су их и класификовали у депое.

Хвала Богу па и направише ову изложбу да нам деца знају да имамо и сликаре који су нешто вредели. Доћи ће нека боља времена и уметност ће бити „на цени“.

А дотле – Лубарда, Шумановић, Бјелић, Коњовић на жичану арматуру а Фарма, Велики брат, Мењам жену и Тренутак истине пред децу.

Нисам више могао да издржим !

Једноставно, јавила се потреба да нешто кажем… Напишем…

Биће ту свега… Лепих ствари… Осмеха… Радости… Туге… Уметности… Изложби… Објава конкурса… Намештања истих… Поп културе… Поп психологије… Квантне физике… Политике…

Једноставно… тема из свакодневног живота покренутих лепим и ружним стварима  и најбитније оштрих КРИТИКА!

Маркирајте негде ову страну па повремено осмотрите, напишите коментар… дискутујте… пљујте… хвалите…

САМО НЕМОЈТЕ ЋУТАТИ !